Marchelo

Snovidjenje – Marchelo – tekst pesme

Tekst pesme Snovidjenje – Marchelo 

I kao da cujem odbrojavanje
tri, dva, jedan
mozdana detonacija stize
manifestacija skupljenih frustracija
stvarnost je halucinacija, smisljena zajebancija

Mala nocna recitacija
rebus ne da da se resi
orgulja jezivo svira, bal vampira
Hitchkok se smesi
znaci besnila, prostorija se stesnila
zivci na ivici

U glavi misao o samoubici na granici
zadnji redovi na zadnjoj stranici u groznici
iz coskova vremena
na oci javlja se vizija

Buducnost paracin-kula, najvisa zgrada grada
gungula je dole, ostre cula da cuju
koja to nula u pola noci
sprema se da skoci
i okonca svu parodiju zivota
njima na oci

Celi je grad na nogama
sad slazu pricu o mojim dogmama
o tome na kojim sam drogama
bolesna pomama
u vama ni grama saosecanja

Nista manja sranja
ni ove zadnje noci
sklapam oci, jos korak i kraj
a ti, svete, i dalje laj
o tome ko sam i kakva sam nakaza

Decja igra papira i makaza
seces ili budes posecen
teskim recima opecen, iako mi je
zadnja vecer ostacu nedorecen

A nije ni vazno
sve sto sam do sada poceo
bile su ionako kucine
i trice, neveste, skice
gledam dole u masu
i vidim kevino lice

O, majko, molim te, oprosti
vec dugo hodam po trnju nogama bosim
ne umem da se nosim s ljudima losim
da kosim sebe, da prosim
za ljubav, za sve
da sanjam tudje bolesne sne

Jer krvarim iz rane uzasne
jer sipaju mi soli otrovne
te reci proklete
sad nije bitno, kasno je
na kraju, secam se,
nikad ti nisam rekao volim te
da znas da volim te, moja kraljice

Majko, oprosti, ljudske pakosti
vise ne umem da premostim
a lesinari zele kosti
sad su gosti za stolom

Spucan i sjeban alkoholom
oprostajno pismo potpisano bolom
nisam bio srecan
svojom rolom, istinom golom
i pricom sto odavno moja nije

Vucem se kao prebijen, a krijem
pijem, bijem se s uspomenama
na cijem jastuku je sad ona
pitam se dok na crkvi
zvone ponocna zvona

Reci, sta ti znaci razum
u tacki gde ljubav prestaje
zelis slike nazad, al’ secanje bezi, nestaje
a noc gluva za jecaje
u ogledalu krivi odrazi

Sve moje male ljubavi
bile su veliki porazi
odlazim i svu tugu sa sobom odnosim
neka svet bude srecan
neka bol ne bude vecan

I ne znam sta je s druge strane
ali mogu da obecam
da ako tamo neceg ima
ovog sveta necu da se secam

O, svete, molim te, oprosti
vec dugo hodam po trnju nogama bosim
ne umem da se nosim s ljudima losim
da kosim sebe, da prosim
za ljubav, za sve

Da sanjam tudje bolesne sne
da krvarim iz rane uzasne
jer sipaju mi soli otrovne
te reci proklete

Sad nije bitno, kasno je
na kraju jasno je
ne gledaj me, ne trpim poglede
pusti me, boli me
odavno hladno je, oprosti

Vec dugo hodam po trnju nogama bosim
ne umem da se nosim s ljudima losim
da kosim sebe, da prosim
za ljubav, za sve

Da sanjam tudje bolesne sne
da krvarim iz rane uzasne
jer sipaju mi soli otrovne
te reci proklete

Sad nije bitno, kasno je
na kraju jedno je
pa cemu sada plakanje
suze il’ dve i proslo je
zauvek proslo je

Jutarnje svetlo stidljivo proviruje kroz roletne
i sve misli setne tope se
sunce na presto pope se
i sve je opet u redu
zrak rasteruje mrak

Dasak lak miluje lice
i ni traga ruznom snu
nema samoubice, cvrkut ptice
netremice zurim
kao da sve ipak ima smisao

Par pravih prijatelja, mnogo zelja
poneka sitna veselja
buducnost makar malo belja
nego sto je bila juce
svojim snovima ucen danas necu biti utucen

I ne znam otkud mi snage,
al’ imam snage da sve rekorde potucem
i imam volje za bolje
i bice bolje, mora da bude bolje


Video Snovidjenje – Marchelo